KRETANJE

Ponekad podrazumevamo da znamo da trčimo, skačemo, zaustavljamo se, menjamo pravac…šta tu ima da se uči, zar ne ?!
U realnosti, na žalost, nije tako.
U svakodnevnom životu, problemi sa lošim kretanjem, manifestuju se kao bolesti lokomotornog sistema, dok je u vrhunskom sportu obučenost u efikasnom kretanju granica između trofeja i poraza, između rekorda i povrede.
Što je sport složenijih kretanja ( sportske igre, tenis…), to su zahtevi za učenjem kretanja veći.
Mnogi treneri smatraju da je tajna u uvećanju snage, gipkosti, neke izolovane koordinacije i, naravno, specifičnoj sportskoj tehnici… Sve ovo je tačno. Delimično.
Veća snaga doprinosi efikasnijem kretanju ( ne bilo koja ), gipkost takođe ( optimalna, ne preterana ), a koordinacija ( ne vežbe koordinacije već svojstvo ), to je u stvari uslov za efikasno kretanje. Međumiđićna koordinacija, ne sposobnost izvođenja nekog kretnog zadatka na način kako je to prikazano u uputstvu za korišćenje nekog rekvizita ( preponica, merdevina, obručeva itd ).
Sportska tehnika je ključna, ali svoj puni smisao i puni efekat dobija samo uz efikasno kretanje.
Učenje kretanja je, kao što to sama reč kaže, učenje; motorno učenje. Treniramo CNS da na adekvatan način aktivira mišićni sistem. Da banalizujem, ne treniramo mišiće, treniramo mozak.
Promene na mišićima su posledica motornog učenja. Promene na mišićima, dakle, nisu cilj, već posledica. Ukoliko je cilj sportskog treninga izolovana promena na mišiću, a nije reč o rehabilitaciji, nikako ne možemo govoriti o treningu usmerenom na poboljšanje performanse, već o nećem trećem. Sportistu učimo da upravlja svojim kretanjem, svojim telom, ne da radi vežbe sa tegovima. Opteretimo li pokret previše; stavimo li neadekvatno opterećenje na dobar obrazac, možemo ga izgubiti. Obrazac. Ispravan kretni model. I to upravo tako što ugrozimo upravljački sistem. Možemo učiti samo uz odgovarajući napor. Ponavljam, odgovarajući. Onaj koji ne narušava optimalni.
Stavimo li teg na loš obrazac, pokvarićemo šemu pokreta, međumišićnu koordinaciju i dobiti loše kretanje na kraju, lošu performansu i eventualno traumu.
Šta se dešava ako povećavamo snagu bez obzira na loše kretanje?
Sistem za kretanje bez dobrog upravljačkog sistema, iliti loše kretanje, sa povećanjem snage ima veće probleme, veće izazove pri svakom po-kretanju, zaustavljanju, promeni pravca. Izazove za koštano zglobne strukture pre svega. Na motoričkom testu napredak, na medicinskom dijagnoza. Ne odmah, naravno, posle nekog vremena. Otporni smo mi stvorovi…donekle.
Šta se dešava automobilu sa motorom velike snage i slabim upravljačkim sistemom ili amortizerima. Završi u jarku ili se raspadne.
Ne odmah, naravno, posle nekog vremena. Otoprni su i automobili…donekle.
Kod čoveka, upravljački sistem je upravljanje kretanjem, amortizeri su upravljanje zaustavljanjem. I jedno i drugo rade mišići, ali onako kako im saopšti CNS.
I jedno i drugo se uči kao što se uči tehnika nekog udarca u tenisu ili tehnika šuta ili prijema u fudbalu. Tek naučen pokret ima smisla opteretiti.
Razmislite o tome pre nego što sportistu stavite pod teg ili što mu date vežbu koju ste upravo videli na nekom seminaru ili jutjubu.
Razmislite o efektima.
Razmislite o cilju.
Razmislite zašto?
EDIT: Hvala profesoru Goranu Markoviću sa Kineziološkog fakulteta u Zagrebu na osvetljavanju pojma koordinacije.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s