FUDBALSKIM TRENERIMA, a i ostalima koji se tako osećaju

U prethodnom postu, pisao sam o nekim svojim iskustvima iz predavačke prakse i pričici koju često ispričam na predavanjima.
Isto tako često, na predavanjima (a ovo se najviše odnosi na fudbalske trenere), obraćaju mi se treneri sa već formiranim stavovima. Među njima ima i onih koji samo primenjuju nekakve vežbe koje skupljaju okolo kao Vuk Karadžić narodne pesme, pa ih primenjuju bez ikakvog kriterijuma. Jer jednostavno ni ne veruju u vežbe. Da veruju, razumeli bi da vežba u jednom kontekstu, može da bude kontraproduktivna u drugom. Da vežba nekada može da bude i štetna ukoliko nije primenjena u adekvatnom momentu na adekvatan način. Više vole da veruju u natprirodne sile, nego u nauku, a i nauku ne razumeju, pa je često pogrešno i tumače i primenjuju. Nauka sama po sebi objašnjava pojave, ne menja ih, tj ne uti;e na njih. Kada utiče na njih, kada ih usmerava,onda govorimo o inženjerstvu, ne o nauci. Trenažni proces ih menja, usmerava; trenažni proces je inženjering. Inženjering ljudskih potencijala, a za to je potrebno nešto više od samog poznavanja naučnih principa.
Nikola Tesla nije imao nikakvu akademsku karijeru, ali je izumeo 21.vek. Ajnštajt sa druge strane, nije izumeo ništa, ali je objašnjavao univerzum. Dakle sportski trening, menjanje fizičkih svojstava ljudskog tela, je svojevrsni inženjerski posao. Bioinženjering. Šta mislite, kakva  su znanja potrebna lekarima da bi usmerili prirodne procese u organizmu u pravcu izlečenja. Da nije bilo primene nauke u medicini, još uvek bi bolesnima puštali krv ili čitali bajalice, kao što se to nekada radilo. Sve ja to pričam i pričam, a onda se jave da postave pitanje i pričaju o tome “kako to oni rade”.”Šta mislite o piramidi: 10x200m, 6x300m, 4x 150 i nazad?”. Ili, “Ja dan posle utakmice obavezno dajem sprinteve…da “probiju”…”
Zaključe sa: “Meni se to pokazalo kao dobro, a i ja sam tako trenirao ( pre 10,20,30, 40 godina ) i uvek sam se dobro osećao, a i ekipa mi ima rezultate…”
Zatvoreni kao konzerva, ni ne pokušavaju da promisle, analiziraju, pitaju, saslušaju, prihvate ili odbace. Imaju gotov recept i tu se završava priča o treningu. Najviše vole gotove recepte. Najviše ne vole reč “zavisi”. Kakva biomehanika, kakva motorna kontrola, kakva energetika…”Stalno, nešto izmišljate”, često čujem.
Kako su samo u pravu. Ljudi kroz čitavu istoriju samo nešto izmišljaju. Te neće da kisnu, a i hladno im, pa naprave kuću. Te neće da idu peške, pa naprave kola. Te izmisle sijalicu, avion, kompjuter, internet…lek! Zar sve ne bi bilo lakše kako se uvek radilo. Luk i strela i….ček ček…i luk i strelu su ljudi izmislili…
A sada, mala digresija.
Kada poljoprivrednik obrađuje njivu na način kako je to nasledio od dede, uvek ima iste ili slične rezultate. Ore Lola sa četiri vola. Vekovima. Kako četresprve, tako i dveišesnaeste.
Samo, ima jedna caka. Takav pristup mnogo zavisi od “sreće”, odnosno od faktora na koje ti naš Lola ne može da utiče; da li će se pojaviti insekti i uništiti mu rod, da li će biti grada, suše itd. U međuvremenu, pojavljuju se raznorazni metodi zaštite, kontrole, praćenja, čuvanja, pa staklenici da ima rod čitave godine, pa đubrivo, novo seme itd. Nema veze, naš Lola ima dobre rezultate. Šta njemu ima ko da priča, pa njegov pra pra deda je tako sve stekao.
Njivu do njega obrađuje neko ko primenjuje pojedine “novotarije”. Zaprašuje, navodnjava, raspituje se, uči. Njegov prinos je isti kao kod komšije, samo puta 50.
Onda kreće racionalizacija. Te komšija ima traktor ( u međuvremenu je čuo da su izmislili traktor ), te komšija ima kombajn ( čuo je i za kombajn ), te komšija ima mnogo više para ( možda zato što radi drugačije ), te suša me ubi…
A tamo neki kompšija Lester krenuo bez para, ali našao prave ljude i rekao izvolte radite, nisam dovoljno pametan da bih rasipao energiju.
Onda mu ispričaš sve iz početka, on i dalje klima glavom, zapisuje, pomno prati, pa se opet javi za reč i kaže…”Da, da, ali JA to radim ovako i daje mi rezultate…”
Doslednost je vrlina samo kada je utemeljena u pouzdanim i vrednosno ispravnim stavovima.
Setih se, na kraju, Ajnštajnove definicije gluposti…To je kada neku stvar uporno radiš na isti način, a očekuješ drugačije rezultate.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s