Sedenje

Poslednjih dana, dosta sam slušao o različitim programima koji su usmereni na vežbanje u kancelariji, tj vežbe koje pomažu onima čiji posao zahteva dugo sedenje. Smatram da je ideja odlična, jer je telo izloženo velikom mehaničkom stresu tokom seedenja. Paradoks je da se sedeći posao uzima kao lakši, odnosno manje fizički zahtevan, iako dokazano da ljudi koji posao obavljaju sedeći, češće pate od diskus hernije, nego odobe koje posao obavljaju na nogama.

Pre objašnjenja zašto je to tako, jedno kratko anatomsko podsećanje.

Pršljenovi koji čine kičmeni stub, ne naležu jedni na druge “kost na kost”, već se između njih nalazi međupršljenski disk. Taj disk ima svoj dosta čvrst omotač ( annulus ) i jezgro ( nucleus ). Omotač diska ima funkciju upravo da trpi različite udare koštanih struktura pršljenova, ali ukoliko je taj pritisak neravnomerno raspoređen, omotač može oslabiti ili se čak oštetiti. Na tom mestu, gelasto jezgro, pod pritiskom težine tela kreće napolje i tu pojavu zovemo hernija. Kao na trbušnom zidu. Kada nukleus krene napolje, može ostati uklješten i eto ozbiljnog problema. Što je hernija niže locirana, to je pritisak veći. Na kraju krajeva, najčešće se hernija i pojavljuje u lumbalnom delu kičme, jer se iznad nalazi velika masa. Idući ka glavi, pritisak je, pa i rizik, manji.

Da se vratimo sedenju. Oni koji dugo sede, najčešće se žale na bol u vratu. Vrat, međutim, nije glavni izvor problema, to je samo simptom. Kao kada imate temperaturu izazvanu bakterijskom infekcijom; možete temperatutu skidati lekovima, ali ukoliko ne lečite bakterijsku infekciju, verovatno ćete zaglaviti u bolnici, da ne kažem nešto gore. Izvor bola u vratnom delu kičme i ramenima upravo je u lumbalnom delu kičme. Postoje brojni dokazi za to; navešću samo dva:

  • pritisak na diskove je mnogo veći prilikom sedenja, nego prilikom stajanja, a prilikom sedenja nema reakcije podloge koja deluje u suprotnom pravcu od sile težine i rasterećuje međupršljenski prostor. Čitava težina tela od kukova naviše oslanja se na nekoliko diskova, najčešće L4 i L5, dakle najniže locirane lumbarne pršljenove, odnosno disk između njih.
  • dolazi do klizanja između pršljenova usled smanjenog tonusa mišića stabilizatora karlice i kičme: dok sedite, stomak i vam je potpuno opušten, a pršljenovi klizaju

Opušten stomak, odnosno oni mišići čija je primarna uloga održavanje stabilnosti tela, izaziva povećan tonus antagonista, tj mišića sa suprotne strane: leđnih mišića. Povećan pritisak na diskove, kao i povećan tonus sa zadnje strane donjeg dela leđa i neprijatan osećaj, izazivaju kompenzatorno rasterećenje i to pregibanjem u grudnom i vratnom delu kičme. To pregibanje izaziva loš posturalni položaj, povećanje tonusa kroz istezanje mišića vratne i leđne muskulature i bol. Upravo to kompenzatorno pregibanje radi ublažavanja bola u lumbalnom delu, izaziva dodatno klizanje između pršljenova i povećan pritisak na omotač diska

Kako oni koji puno vremena provode sedeći mogu pomoći sebi?

Da počnem od pogrešne strategije, a to je kako ne mogu pomoći.

Vežbe u sedećem položaju; NE NIKAKO !

Cilj je rasteretiti diskuse u lumbalnom delu kičme, a da bi se to desilo, moramo USTATI. Još gore je raditi pregibanje ili istezanje u trupu. Time samo pogoršavamo; povećavamo klizanje i pritisak ! Mora se, dakle ustajati. Dugo sedenje bez ustajanja, smatra se rizičnim po zdravlje.

Druga pogrešna strategija je pokušavanje da se leđa drže pravo, a kolena pod pravim uglom. Postoje ergonomske stolice koje ovo omogućavaju, međutim i ovo je pogrešno. Sedenje je sedenje, pritiska na diskove je pritisak na diskove, aktivno ispravljanje leđa izaziva veoma brzo lokalni mišićni zamor.

Šta se može uraditi?

Vrlo jednostavno. Često menjati položaj, odnosno aktivirati razločite mišiće menjanjem položaja. Ma kako nepristojno izgledalo, povremeno sedenje sa nogama na stolu ili spuštanje naslona u poluležeći položaj je veoma korisno. Čak i klečanje ili “turski sed” na stolici pomaže. Naše telo samo po sebi traži promenu položaja, nema tu neke mudrosti.

Ali ono što se mora neizostavno raditi je povremeno ustajanje i istezanje i to aksijalno. Znate ono: beremo jabuke. Pola minuta je dovoljno da se značajno smanji pritisak na međupršljenske prostore, ali i relaksiraju mišići. U stojećem položaju poželjno je raditi i vežbe pokretljivosti vrata i ramanog pojasa.

Dakle, sedite kao u kafani i ustajte povremeno uz izduživanje tela.

Biće dovoljno.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s